Milosav Pavlovic is something in between an icon painter and modern painter. He sees the

voice of tradition in icons, his deepest religious, national and artistic tradition; he sees its living,

exciting and inspiring strength; he sees the part of his personal and colective identity.
 There is the frame for each icon, a limit toward the outer world. It can only be an edge or a line

and there is a real frame in Pavlovic's case. The artist conects his subconsciousness between the

icon and outer world, while the midworld is an integral, border part of the icon. That midworld

with Pavlovic has particular significance and value, this is where another Pavlovic's gift stands

out-engraving and working with small pieces of plastic.

                                                                                                                               prof. dr. Jovan Delic

Милосав Павловић је негдје између иконописца и модерног сликара. Он у икони види 

глас традиције, своје најдубље вјерске, националне и умјетничке традиције; види њену 

живу, узбуђујућу и инспиративну снагу; види дио сопственог личног и колективног 

идентитета.

   Свака икона има неки свој оквир, неку границу према спољном свјету. То може бити 

само ивица или линија, а код Павловића је прави оквир. Умјетник успоставља своју 

међусвијест између иконе и спољнег свијета, при чему је тај међусвијет саставни, 

гранични део иконе. Тај међусвијет у Павловића има нарочит значај и особиту вриједност, 

ту је дошло до израза и други Павловићев дар склоности ка дуборезу и ситној пластици.

проф. Др. Јован Делић